Ученици ће на часовима хемије поред антимона, арсена, алуминијума, селенијума и хидрогена, убудуће морати да запамте имена још три основна хемијска градивна елемента у периодном систему након што су научници потврдили њихове називе, преноси лист "Телеграф".





Генерална скупштина Међународног удружења чисте и примењене хемије (ИУПАП), која се одржава у Институту за физику у Лондону, потврдила је имена три нова елемента заснована на њиховим атомским бројевима 110, 111 и 112 - дармштатијума (Дс), рентгенијума (Рг) и коперницијума (Цн).

Елементи су тако велики и нестабилни да се једино могу створити у лабораторијским условима. Реч је о супер тешким елементима који имају тенденцију радиоактивности, с обзиром на чињеницу да њихови атоми имају више неутрона него протона и брзо се распадају.

"Имена ова три елемента прихваћена су у консултацијама са физичарима широм света", казао је др Роберт Кирби-Харис, генерални секретар ИУПАП-а чија генерална скупштина окупља делегате националних академија и друштава физичара из 60 земаља.

Коперницијум је назван по пољском астроному Николи Копернику (1473-1543) који је први формулисао теорију о кружном кретању небеских тела. Атом је први пут откривен 1996. када су немачки научници сударили цинк и олово, добивши тежак, радиоактивни елемент.

Рентгенијум је откривен 1994. када су немачки истраживачи Хелмхолц центра креирали три атома овог елемента који је добио име по немачком физичару и Нобеловцу Вилхелму Конраду Рентгену (1845-1923) који је први произвео и регистровао електромагнетне зраке, данас познате као икс-зраци или рендгенски зраци.
Дармштатијум је 1994. открила иста група научника, а добио је назив по немачком граду Дармштату где се налази седиште Хелмхолц центра.

(Танјуг)